Игуман отац Петар (Драгојловић): Монаштво је у Цркви одувек било анђелски позив који надилази људске силе и људске моћи..

Игуман Петар (Драгојловић)

у мирјанству Предраг, рођен је на Велики Четвртак 23. априла 1970. године у Краљеву, као друго дете хришћанских родитеља Милутина и Смиљане (рођене Мирковић). Основну школу „Јован Курсула“ у Краљеву завршио је са врло добрим и одличним успехом, као и средњу електротехничку школу. После одслуженог војног рока у Мостару (1989- 1990. г.) уписао је Вишу железничку школу у Београду, одакле као апсолвент, фебруара 1994. године, одлази у манастир Студеницу.

По благослову духовника прелази у Цетињски Манастир где је уочи празника Петровдана 1997. године замонашен од стране Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, добивши име Петар. На Цетињу, на Велику Суботу 1999. Године, рукоположен је у чин јерођакона. Богословију Светог Петра Цетињског завршио је 2005. године са одличним успехом. На Бадњи Дан 2005. године рукоположен је у чин јеромонаха, такође у Цетињском манастиру.https://www.cudo.rs/

 На предлог Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, а са благословом Светог АрхијерејскогСинода СПЦ, уписао је Московску Духовну Академију где је дипломирао на Катедри за црквену историју 2008. године са одличним успехом. У току студија активно је учествовао на многим међународним научним конференцијама у Русији.

 По завршеним студијама у Русији 2008. године, наставио је монашки подвиг у манастиру Светог Николе на полуострву Врањина, на Скадарском Језеру. Од 30. јанура 2010. године у манастиру Врањини је награђен чином игумана. У овом манастиру уложио је велики труд на духовној и економској обнови те древне светосавске светиње, коју је у њеном обновљеном сјају посетио и Његова Светост Патријарх Јерусалимски Г. Теофил, током званичне посете Српској Православној Цркви 2016. године.

Крајем 2016. године прелази у Епархију Шумадијску где је након три месеца по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована постављен за настојатеља манастира Светог Архангела Гаврила у селу Кусадак.

Игуман Петар је аутор многих текстова у области црквене историје и агиологије као и преводâ са руског језика. Написао је Акатист Светоме Петру Цетињском 2005. године који је доживео неколико издања. У сарадњи са историчаром др Далибором Петровићем коаутор је књиге о манастирима на Скадарском Језеру под насловом „Зетска Света Гора“, коју је штампао као игуман манастира Врањина 2013. године. Говори руски а користи се и енглеским језиком.  Исповедник је два архијерејска намесништва и већег дела монаштва у Шумадијској Епархији и духовник многим православним верницима у Шумадији и широм српских земаља.https://www.cudo.rs/

Манастир Пиносава

Манастир Пиносава је основан у периoду између 1430. и 1450. године у време српског деспота Ђурђа Бранковића. Посвећен је светом Архангелу Гаврилу и саграђен је љубављу једне девојке са Косова која се звала Пиносава. Око малене цркве од дрвета у густој шуми, постројене су келије монаха исихаста. Манастир је живео у тишини густе шуме и у свом исихастичком ритму све до трагичне 1690. године када је приликом Велике сеобе Срба потпуно уништен од стране Турака. Предање каже да је тада пострадало и цело манастирско братство заједно са игуманом. После тога храм је убрзо обновљен али је он вековима био само парохијски тј. служио је за парохијске потребе села Кусадак и неких околних села. Године 1998. блаженог спомена Епископ шумадијски Г. Сава (Вуковић) благословио је да се велики парохијски храм св. Архангела Гаврила, који је саграђен 1847. године, претвори у манастир и тако се поново врати негдашња сврха ове светиње.

Манастир се директније почео обнављати неколико година касније, доласком прве братије 2003. године, а по благослову нашег Преосвећеног Епископа Шумадијског Г. Јована. У Манастиру живим као настојатељ од фебруара 2017. године. Од тада се уз Божију помоћ трудим да ова светиња пре свега духовно тј. богослужбено заживи у пуном монашком смислу. То и јесте мој главни задатак. Наравно, не живим сам, јер монаштво је духовно најсигурније и најздравије као заједница тј. општежиће. Тренутно нас је тројица а ако Бог да ускоро нам долази и четврти сабрат. Обнова манастира и у материјалном погледу иде веома добро, пре свега захваљујући благослову Божијем, љубави нашег Преосвећеног Епископа Јована, помоћи државе Србије и донацијама разних приватних добротвора из Кусадка, Србије и иностранства.https://www.cudo.rs/

Историја

Црква Пиносава, по предању, из доба је деспотовине и у њој је причешћивана војска.
Данашња црква Светог арханђела Гаврила у Кусадку грађена је од 1841. до 1847. године на темељима претходне цркве, која је била брвнара и служила је за сва околна села. Градњу цркве средином XIX века помагали су мештани Ковачевца, Ратара, Велике Крсне, Азање и Кусадка. Високи звоник на западу упућује на утицај градитељства Карловачке митрополије.

После страдања храм је обновљен али само као брвнара и парохијски храм. Године 1841, због потребе Цркве, почела је градња новог великог храма од камена, а стара црква брвнара је срушена. Радови на новом и великом храму су завршени 1847. године и служио је за 9 околних села. У порти цркве налази се собрашница, старо гробље, манастирски конак и огроман храст, за који народ верује да је Карађорђе под њим причешћивао војску. Поред саме цркве је сахрањено осам свештеника, који су ту службовали, чланови Совјета Смедеревске нахије и Јасеничког округа као и друге знамените личности: војвода Вујица Вулићевић, Милоје Поповић Ђак, пуковник Ранко Мајсторовић, члан Државног совјета. У цркви се налазе појединачне иконе Јање Молера, из прве половине XIX века. Црква и собрашице у порти под заштитом су као непокретно културно добро.

Црквено-народно предање

По црквено-народном предању две рођене сестре са Косова, Пиносава и Вукосава, наследиле су пун сандук злата од свога оца и заветовале се Богу да ће од тог блага саградити две цркве. Пиносава је саградила манастирски храм Светог Архангела Гаврила, на овом месту, који по њој и данас носи њено име. Вукосава је пак сазидала цркву Успења Мајке Божије у граду Смедереву. Вукосавину цркву Турци су 1459. године порушили до темеља и тек много векова касније је обновљена али на потпуно другом месту. Зато црква Пиносава, поред Светог архангела Гаврила, слави и Велику Госпојину, као спомен на стару цркву сестре Вукосаве.

Битне информације

📍 11425 Кусадак
🏡Manastir Pinosava
📩Жиро рачун: 205-157695-72
☎️ 026/352-501, 064/11-31-849