Vinarija Ambelos manastira Koporin-Istorija,tradicija i kvalitet

Vinarija Ambelos- Ušuškana između granice Šumadije i Pomoravlja tik uz veliku svetinju despota Stefana Lazarevića- Manastir Koporin

Manastir Koporin-Duh Despota Stefana Lazarevića

Manastir Кoporin sa Crkvom Svetog Stefana je pravoslavni manastir koji pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se na obodu razuđenog gradskog naselja Velike Plane pri graničnom pojasu sa Smederevskom Palankom. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

Кtitor manastira je despot Stefana Lazarević Visoki (1377.–1427.). Manastirska crkva podignuta na prelasku iz 14. u 15. vek posle bitke kod Angore 1402. godine. Od 1951. manastir Кoporin se nalazi pod državnom zaštitom, a od 1979. se vodi kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Arhitektura manastira pripada Moravskom stilu. Jedini srednjovekovni objekat u manastiru je jednobrodna bazilika Sv. Arhiđakona i prvomučenika Stefana. Živopis je prvobitan. Nastao je u vreme najvišeg umetničkog dometa reprezentativnog moravskog slikarstva ali se razlikuje svojim skromnim likovnim i ikonografskim izrazom i naglašenim linijama. Autori su iz južnih srpskih krajeva ili moravski zografi. Sve do 1976. godine u okviru manastira je postojala stara zvonara izrađena od drveta. Umesto nje sada je zvonara izrađena od kamena i cigle koja u unutrašnjosti ima tri nivoa. U njenom potkrovlju su smeštena tri zvona, od kojih je najstarije ono iz 1924. godine. U okviru manastirskog kompleksa, pored svih navedenih objekata se nalazi i kapela posvećena Roždestvu Presvete Bogorodice, koja je smeštena u velikom konaku. U neposrednoj blizini zidina manastirskog kompleksa nalazi se izvor lekovite vode.

Vinarija Ambelos-Ušuškana na samoj granici Šumadije i Pomoravlja

Naziv vinarije Ambelos zapravo krije lepu simboliku – na grčkom jeziku ova reč znači vinograd odnosno vinova loza koja služi da bi se proizvelo vino. To vino se prinosi Bogu kao dar prirode i osvećuje se na Svetoj liturgiji gde se pretvara u krv Gospodnju. Vinograd i vinarija su deo manastira Кoporin, Braničevske eparhije. Sam vinograd je posađen 2011. godine i prostire se na 4 hektara. Prisutne sorte su: Кaberne Sovinjon, Merlo, Prokupac, Tamjanika, Rajnski rizling . Još jedan vinograd posađen je 2017. godine, i na površini od 2 hektara prisutne su sorte Кaberne Fran, Tamjanika i Pino noar.

Sa novim zasadom ukupne površine preko 6 ha i oko 3.000 čokota po hektaru očekuje se proizvodnja od oko 50.000 boca vina. Prilikom proizvodnje ovih vina poštuje se mnogovekovna manastirska tradicija. Vinarija Ambelos opremljena je prodajno-degustacionim prostorom, degustacionom salom odnosno trpezarijom sa 40 mesta za sedenje i otvorenom terasom sa isto toliko mesta. Postoji i manja degustaciona sala za 20 osoba, odvojena od podruma staklenim zidom. Na 4. spratu konaka, u samom potkrovlju, nalazi se VIP sala za do 25 osoba koja je predviđena za sastanke, prezentacije i profesionalne degustacije. Što se tiče mogućnosti za duži boravak, tu su tri luksuzna apartmana i tri dvokrevetne sobe. Nezaobilazni deo posete vinarije svakako mora biti i manastirski kompleks sa crkvom u kojoj se nalaze mošti svetog Despota Stefana Lazarevića.

Verni tradiciji, ali i radoznalog duha

„Oko manastira je uvek bilo vinograda radi proizvodnje vina za liturgijske potrebe, ali je, željom vladike braničevskog Ignatija da plod te prirodne lepote ovog kraja podeli i sa drugima, proširena proizvodnja i za širu publiku“ – kaže jerej Vladimir Nestorović.

Ovde se loza uzgaja na integralni i tradicionalni način, tako da koriste i travke između redova čokota kako bi se poboljšao ukus grožđa i učinio posebnijim, a ruže na početku zasada alarmiraju na eventualnu pojavu štetočina ili bolesti.

„Hoćemo da pokažemo da vino i dalje može da se pravi na tradicionalan način, kako su ga pravili naši stari, a da pritom bude ukusno i veoma primamljivo i za naše ljude, ali i za strance koji dolaze da upoznaju Srbiju“ – napominje Nestorović.

Akcenat je na srpskim autohtonim sortama, tu su tamjanika i prokupac, mada ima i poneka internacionalna – rajnski rizling, grašac, kaberne sovinjon ili merlo. Vina im odležavaju u barikiranim buradima od srpskog hrasta, zapremine 255, 300 ili 500 litara, ali i u bačvama od 1.600 i 2.000 litara. Bela godinu dana, a crvena i dve godine. Kažu da će se, sada kako je vinograd ušao u pun rod, potruditi da crvena vina iz dobrih godina odležavaju i duže.