Skadarlija-Boemski simbol Beograda

Lokacija

Ono što je Baščaršija za Sarajevo, to je Skadarlija za Beograd. Skadaarlija je jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda-. Ulica koja odiše duhom starog Beograda, nosi uspomene i čuva jedan značajan deo prošlih vremena. O njoj su pevane pesme i pričane priče, Skadarlija je jedna od značajnih znamenitosti ovoga grada. Ova ulica nosi duh boemskog života, ulica kojom teče čuvena srpska rakija, prolama zvuk tamburaša i čuje samo pesma i veselje. Sve što se dešava u Skadarskoj ulici je deo nekadašnjeg kafanskog i boemskog duha. Skadarlija je oduvek važila za mesto na kom su se okupljale velike i ugledne ličnosti iz sveta umetnosti, ovde su dolazili mnogi slikari, pisci, pesnici, novinari, političari. Skadarlija traje vekovima i svi restorani u njoj imaju posebnu priču. Svaki od njih vredi posetiti i obići i osetiti tu atmosferu koja je svako veče ista, a zapravo nije, jer je svaka priča sama za sebe, i svaka noć je drugačija od prethodne.

Istorija Skadarlije

Kroz burnu i promenljivu istoriju Beograda nije bilo neobično da ulice, pa i čitavi kvartovi menjaju imena, čak i po nekoliko puta. Ipak, Skadarlija tj. Skadarska ulica – najpoznatija boemska četvrt prestonice toga je bila iz nekog razloga pošteđena, a svoj naziv je promenila samo jednom.Jedini put kada se nije tako zvala bilo je za vreme austro-ugarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, ime joj je promenjeno u Ružinu ulicu ali odmah posle oslobođenja, vraćen je stari naziv. Slavna boemska četvrt, sinonim za dobre restorane i kafane koje su očuvale stari duh, “svedok” bezbroj pijanih, veselih noći i “čarobni” kutak bez pogovora predstavlja dušu prestonice u koju se svi, domaći i stranci, rado vraćaju. Skadarlija obuhata oblast oko Skadarske ulice u Beogradu. Ova relativno kratka ulica, duga svega 600 metara sadži brojne kafane, koje svojim izgledom i autentičnom atmosferom čuva duh starog Beograda. Iz tog razloga Skadarlija je nazvana boemskom četvri jer se smatra da se upravo ovde čuva duša grada.

Zanimljivosti o Skadarliji

Zbog blizine Narodnog pozorišta krajem XIX i popočetkom XX veka ovde su živeli mnogi glumci, a uz njih su dolazili i drugi umetnici, pesnici, pisci, slikari. Tako je Skadarlija postajala duhovna oaza i vrsta umetničke kolonije u gradu koji je posle Prvog svetskog rata počeo naglo da se razvija. Preporučujemo je za dnevnu šetnju sa posetom galerijama uz obavezno svraćanje do kuće Đure Jakšića, čuvenog srpskog pesnika i slikara, jedne od ključnih figura srpskog romantizma; posle renoviranja 1986. godine ova kuća dobija i galeriju. Kuća prepoznatljiva po njegovoj statui, služi kao mali izložbeni prostor u kojem se održavaju koncerti, književne večeri i izložbe. Mnoge poznate ličnosti nisu mogle da odole specijalitetima skadarlijskih kafana prilikom posete Beogradu, kao što su Alfred Hitchcock, Jimi Hendrix, George H.W.Bush, Antoly Karpov i mnogi drugi. Skadarlija je bila cigansko naselje i početkom urbanizacije, 1870. godine i kasnije ona dobija ovakav izgled. Ona je, inače, bila jedna mala krivudava ulica i tuda je tekao Bibijin potok. U Skadarliji je važilo pravilo „nisi boem ako nisi viđen u Skadarliji“.

Skadarlija
Skadarlija
Gosti Skadarlije

U Skadarliji su mnoge zore dočekali za kafanskim stolom velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Janka Veselinovića, Sime Matavulja, Radoja Domanovića, Vojislava Ilića, Stanislava Vinavera i mnogih drugih. U kafanama su nastala i značajna dela naše književnosti, kao što je drama “Stanoje Glavaš” Đure Jakšića ili njegova pesma “Padajte braćo”. Stevan Sremac je u dugim skadarlijskim noćima u svoju beležnicu unosio fraze, izraze i čitave rečenice i dijaloge običnog naroda, koje je kasnije koristio u svojim delima. Zanimljivo je da je i Rade Drainac upravo na ovom mestu sa svojim saradnicima spremao pokretanje novog časopisa “Hipnos” i čitavog jednog pravca u umetnosti – hipnizma. Njeni gosti bili su i proslavljeni vajar Ivan Meštrović, karikaturista Pjer Križanić, kao i njihovi manje poznati ili skroz nepoznati savremenici koji su bili omađijani takvim načinom života. Sedamdesetih godina prošlog veka se naša čuvena ulica “pobratimila” sa pariskim Monmartrom. Skadarlija je ugostila i mnoge strane velikane: kraljicu Elizabetu, španskog kralja Huana Karlosa i kraljicu Sofiju, Margaret Tačer, Alberta Moraviju, Đinu Lolobriđidu, Berta Lankastera.

Čuvena pevačica sevdalinki Sofka Nikolić Skadarliju je davne 1932. godine opisala ovako: “Zima, sneg pošteno napadao, čeka se Nova godina. Idemo iz jedne u drugu kafanu, ja, moj muž Paja Nikolić, koji je svirao violinu i još 25 njegovih muzičara. Skadarlija se ori od pesme, igre i veselja. Neki tuguju i traže utehu zbog neuzvraćene ljubavi. Gazim sneg u svečanim cipelama, haljina mi se vuče po njemu, ogrnuta sam nekim lakim kaputom, ali hladnoću ne osećam. Urnebes je nastao kad smo, tačno u ponoć, ušli u kafanu ‘Tri šešira’, kako je i bilo dogovoreno. Zapevam onu čuvenu pesmu ‘Kolika je Jahorina planina’, a odmah lete čaše i tanjiri, srča na sve strane! Niko ne sedi, svi pevaju i aplaudiraju. Dert kakav se retko viđa. I tako do zore. Sledeće večeri sve ispočetka. Naravno, u nekoj drugoj skadarlijskoj kafani…

Skadarlija
Skadarlija
Korisni linkovi

https://www.apartmani-u-beogradu.com/blog

https://www.instagram.com/turizam_srbije

https://kulturnikisobran.com

https://turizamsrbije.com/category/upoznaj-srbiju/

Ako ti se dopada tekst, podeli ga na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn