Ramska tvrđava-Mesto koje spaja

Legenda Ramske tvrđave

Slikovita srednjovekovna Ramska tvrđava sagrađena je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II – dede Sulejmana Veličanstvenog. Iz ovog perioda potiče legenda, po kojoj je sultan Bajazit II, obilazeći svoje vojnike, zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav i suprotnu ugarsku stranu. Sedeći tako na prostirci – ihramu (kako glasi turski naziv za prostirku za molitve), on je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.

Ramska tvrđava-Istorija

Sagrađena 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II. Na teritoriji opštine Veliko Gradište nalazi se Ramska tvrđava, jedno od nekoliko najznačajnijih spomenika kulture Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Istorijski izvori govore da je današnja tvrđava delo Bajazita drugog. Letopisi su zabeležili da je Bajazit drugi (1430-1512) posle smrti Mehmed Paše, preuzeo vlast i obnovio Ram i Kuleč. U Turskim izvorima ostao je detaljan opis grada Rama: “Ramska tvrđava ima oblik nepravilnog poligona sa četiri ugaone i centralnom Donžon kulom. Preko 30m dugi, debeli zidovi koji povezuju kule dobro su očuvani, dok je unutrašnjost tvrđave razorene za vreme Kočine krajine. Na masivnim zidnim platnima, uočljive su stražarske šetne staze. Kule su joj bile pokrivene šiljatim kupolama.”Tvrđava je bila zidana za odbranu od hladnog i vatrenog oružja. Kule su snabdevene i danas vidljivim otvorima za topove, pa se može reći da je Ram pravo artiljerijsko utvrđenje. Tvrđava je bila opasana dubokim rovom i ulaz u nju je bio moguć preko pokretnog mosta. Prema izvorima Ram je razoren 1788.g. zanimljivo je znati da je ove godine, braneći Ramsku tvrđavu od Turaka, u njoj, poginuo i austrijski grof baron Loprešti. Sa 23 druga ovaj carski poručnik „Heroj od Rama“ nije se uplašio ni kada je na njega krenulo 1000 Turaka. Uspešno im je odolevao celi dan, ali je na kraju ipak savladan. Kada mu je pred veče stigla pomoć, bilo je prekasno. Našli su njegove drugove i njega gotovo unakažene. Loprešti je sahranjen pored tvrđave, da bi 1878.g. bio premešten i sahranjen na drugoj obali Dunava u Staroj palanci. Izvesno je da je u Ramu boravio zloglasni Hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom Bič božiji.

Najromantičnije mesto na svetu

Jedna od legendi kaže da je Romulov mlađi brat Rem, nakon svađe sa bratom, krenuo sa svojom suprugom Leticijom da potraži sebi najromantičnije mesto na svetu, kako bi tu nastavio svoj život. Danima su lutali, dok u smiraj dana nisu došli do visoke stene sa koje se pogled pružao na veliku, moćnu, a potpuno mirnu reku. Stena pod njima isijavala je jarko crvenom bojom, dok je reka poprimala ružičaste tonove.

Očaran prizorom, pogledao je svoju voljenu Leticiju, čije je lice bilo obasjano jakom svetlošću, a boja njene kose poprimila je intenzivne tonove. U njihovim očima su se ogledale sve te divne boje i oni su u isti mah odlučili – ovde ćemo napraviti dom. Po Remu naselje i danas nosi naziv Ram, a zalaske Sunca na ovom mestu „Nacionalna geografija“ proglasila je za jedne od najlepših u Evropi.

Stojimo na samom bojištu

Ramska tvrđava ima pet kula povezanih moćnim bedemima. Građena je kao prvo tipično artiljerijsko utvrđenje u Srbiji. Ona poseduje 36 topovskih otvora, što govori o njenoj velikoj moći, a poređenja radi valja istaći da tvrđava Kalemegdan u Beogradu ima samo 22 otvora. Oni su raspoređeni na zidovima kula i bedema, tako da pokrivaju ceo krug oko tvrđave. Veliko je interesovanje turista za obilazak Dunavske lepotice, jer kako sami posetioci govore, ne postoji bolje mesto da razumemo srednjovekovne bitke nego da stojimo na samom bojištu!

Kontakt
  • Ramska tvrđava
  • Ramska bb
  • 12209 Ram
  • Tel: 012 663 179
  • E-mail: info@ramskatvrdjava.rs

Dolazak grupe je potrebno najaviti 3 dana unapred!

Korisni linkovi

https://turizamsrbije.com/category/upoznaj-srbiju/

https://www.instagram.com/turizam_srbije

https://www.instagram.com/ramfortress/

https://ramskatvrdjava.rs

Ako ti se dopada tekst, podeli ga na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn