Muzej Žeravica-Tehnološko čudo

Muzej Žeravica-Istorija

Muzej Žeravica – Selo u srednjebanatskom okrugu, Novo Miloševo, na putu između Novog Bečeja i Kikinde, nastalo je ujedinjenjem dva sela – Karlova i Beodre. Prvi pomen mesta u istoriji datira iz prve polovine XIV veka. U ovom selu, jedna porodica čuva, na izgled, nekoliko nespojivih nasleđa.

Muzej Žeravica- Sve je počelo krajem sedamdesetih prošlog veka od ideje Milovoja Žeravice (1931-2009) da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968), među prvima u selu i uz koji je on odrastao. Imati traktor na selu, u to vreme je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Sasvim slučajno je od prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji takav traktor. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Tog momenta je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora. U početku je bila mala zbirka od nekoliko traktora, privremeno smeštenih u jednoj staroj šupi. Do nivoa ugledne zbirke, jedinstvene u našoj zemlji, doveo ju je njegov sin Čedomir. U celosti je prikupljena na domaćem tlu, u čemu je još jedna njena vrednost.

U vidu stalne postavke, prikupljeni traktori su izloženi javnosti 1991. godine u namenski izgrađenom objektu. Centralno mesto u kolekciji zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki ‘Hart-Parr 30’ iz 1920. godine. Slede brojni primerci iz međuratnog perioda, proizvedeni u evropskim i američkim fabrikama. Pored toga sadrži deo etno postavke, sa starim zanatima, kao i veću kolekciju starih radio i fotografskih aparata.

Žeravice svetskih nasleđa


Muzej Žeravica- U leto 1939. godine, na jednoj fotografiji je ostala zabeležena vršidba žita, traktorom Fordson 10-20HP, proizvedenog 1924. godine, koji je puno lakše, brže i jednostavnije od parne mašine, pokretao vršalicu. Posvećeni zemlji , poljoprivredi i tehnici, prvu mašinbravarsku radionicu, otvorili su 1936. godine. Nekoliko godina kasnije, posle svetske nedaće, ostale zapamćene kao Drugi svetski rat, konfiskacija im
je oduzela decenije rada i napretka. Znanje, volja i želja su ostali da sve to izgrade ponovo. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu, već i da je unaprede. Starijeg Miloradovog sina, Ranka, je velika radoznalost rano odvela od upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom.

Kada se 1946. godine, posle završetka ratnih nevolja vratio u gimnazijsku školsku klupu, u Kikindi, prvo je igrao fudbal po selima za školski tim, a zatim se sreo sa košarkaškom loptom. Decenije koje su dolazile su Ranka upisale u anale, kao jednog od osnivača svetske moderne košarke. Miloradov mlađi sin, Milivoj, je čitav svoj radni vek posvetio razvoju radionice. Konstruisao je i pravio mašine, koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Milivojevi sinovi Čedomir (1956.) i Milorad (1959.) su nastavili da rade u okviru porodičnih poslova. Milorad je nastavio da se bavi poljoprivredom, a Čedomir je preuzeo vođenje radionice, koja je 1972. godine prerasla u Dizel Servis Žeravica, da bi 1981. godine potpisao prvi ugovor sa firmom Robert Bosch GmbH, na prostorima bivše Jugoslavije. Danas je to jedan od najuspešnijih servisnih centara u BOSCH mreži, ali i jedan od nekoliko školskih trening centara u svetu.

Prvi traktor

Muzej Žeravica- Krajem sedamdesetih godina, pregledajući porodične albume, Milivoj je našao sliku Fordson traktora, sa početka naše priče. Traktor je porodica, posle konfiskacije, zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi, sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji postoji baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Bili su spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora. Ne znajući, tada je postavio temelje današnjeg muzeja. U početku je to bila mala zbirka od svega nekoliko traktora: Fordson 10-20, Lanz D 15-30, HSCS 30-35, McCormick-Deering (IHC) 10-20, smeštenih u staroj šupi. Očevu ljubav prema mašinama, nasledio je Čedomir koji je malu zbirku traktora doveo do nivoa ugledne i jedinstvene u našoj zemlji, ali i svetu. U namenski izgrađenom objektu, u vidu stalne postavke traktori su izloženi 1991. godine.

Muzej Žeravica- Postavke

Muzejska zbirka, jedinstvena u našoj zemlji, sada se nalazi na površini od oko 1700 m2, pod krovom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja nalazi još sedamdesetak izloženih traktora, kao i brojne poljoprivredne mašine. Iza svakog eksponata stoji priča o njegovoj istoriji, tehničkim karakteristikama, ali i podaci i porodici kojoj je pripadao. Svi su nabavljeni u našoj zemlji i to predstavlja posebnu kulturnu vrednost ovog muzeja. Najbrojniji eksponati u muzeju su traktori. Najveći deo traktora je proizveden u prvoj polovini XX veka. Samim tim, doći do delova za popravku je izuzetno teško i ulažu se ogromni napori se da to ostvari. Pri tom stalno učenje je obavezno. Tehnologije koje se koriste danas se umnogome razlikuju od onih korištenih pri izradi traktora onda. To je uzročno – posledično rezultiralo i bibliotekom, u kojoj se nalaze radioničke knjige, servisna dokumentacija i brošure, za sve eksponate u muzeju. Otuda i ogromna količina tehničkih podataka koje su dostupne posetiocima. Pored traktora, u muzeju se nalaze: parne mašine, stacionarni motori, automobili, motocikli, stari zanati, kolekcije radio, tv i foto aparata.

Muzej Žeravica-Zalazak u svitanju

Godišnja prezentacija Muzeja Žeravica, koji je upisan u registar ustanova kulture, održava se svake druge subote u septembru. Taj dan je posvećen otvaranju novih postavki i aktivnom predstavljanju eksponata, u radu. U okviru Zalaska u svitanju, 2018. godine, otvorena je stalna postavka, Popov. Duško Popov, posvećena dvostrukom tajnom agentu iz Drugog svetskog rata, po kome je Jan Fleming stvorio lik Džejmsa Bonda, a rođen je na adresi Muzeja Žeravica. Naredne godine je organizovana izložba dečijih radova, koje su poslali vaspitači i učitelji dece koja su bila u poseti. U prvoj godini pandemije, 2020-te, najstariji traktor u muzeju, američki Hart-Parr 15-20HP, proizveden 1920. godine. proslavio je 100-ti rođendan, upravo na taj dan. To je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu. Zanimljivo je da je naziv „traktor“ u široku primenu tog naziva, uvela upravo ova firma. Čarls Hart i Čarls Par, sreli su se kao studenti mehanike 1892. godine, na univerzitetu Medison, u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Tokom zime 1901-1902. godine, proizveli su njihov prvi gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Bili su prvi proizvođači koji su nešto značili. Reč “Traktor” se prvi put upotrebila u novinskoj reklami za Hart-Parr, juna 1907. godine, ali reč nije bila njihova. Pronalazač iz Čikaga, G.H.Edvards, je prvi upotrebio tu reč 1870. godine, u svojoj prijavi za patent, mnogo pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para, W.H.Vilijams, prisvojio reč kao svoju. Zalazak u svitanju za 2022. godinu, zakazan je za 10. septembar, a ovogodišnji fokus je Muzejska himna, namenjena prvenstveno deci.

Edukacija

Pored obilaska muzeja, posetioci mogu, na zanimljiv način, da nauče mnogo o istoriji i nastanku kompanija, čiji se proizvodi nalaze u postavkama. Primer je jedan od, najpoznatijih evropskih, proizvođača u automobilskoj industriji, firma Opel. Adam Opel (1837 – 1895.), rođen u Nemačkoj, se pored svog oca pripremao da preuzme porodični bravarski zanat. Školovao se u Belgiji i Francuskoj, gde se prvi put susreo sa tehnološkom inovacijom – šivaćom mašinom. Želeći da usvoji ovu novu tehnologiju, jedno vreme je proveo radeći u fabrici za proizvodnju. Po povratku u Ruselshajm, 1862.godine je osnovao radionicu za proizvodnju šivaćih mašina u nekorišćenoj štali za krave, koja je pripadala ujaku. Veliku finansijsku podršku je dobio od žene Sofije, sa kojom je imao pet sinova i koja je ubedila i svoje dve sestre da ulože u proizvodnju. Sve šivaće mašine su imale ženska imena, a model proizveden 1870. godine u novoizgrađenoj fabrici je nosio naziv Sofija. Do 1900-te godine napravljeno je više od pola miliona mašina, a milioniti i ujedno poslednji primerak, sa proizvodne trake je sišao 1911. godine. Požar je te godine uništio veći deo fabrike i doneta je odluka da se prestane sa proizvodnjom šivaćih mašina i zauzme ozbiljnije mesto na tržištu u proizvodnji bicikala i automobila. Prvi bicikl je proizveden 1886. godine, a u vreme najveće proizvodnje polovinom 1920-ih, dnevni kapacitet fabrike je bio 4.000 komada. Ukupna proizvodnja je bila oko 2,5 miliona. Prvi automobil proizveden 1899. godine, Adam nije doživeo. Za dve godine, napravljeno je svega 65 primeraka, u saradnji sa bravarom koji se bavio dizajnom i koji se nisu dobro pokazali na tržištu . Ni saradnja sa francuskom firmom Darracq nije bolje prošla. Tek 1909. godine, Opel je proizveo svoj “doktorski”automobil, koji je bio reklamiran kao „jednostavan mehanizam, koji se neverovatno lako koristi i nije Vam potreban vozač”. Do 1930-ih, godišnja proizvodnja je bila veća od 100.000 automobila. Tih godina, General Motors je kupio auto proizvodnju, a proizvodnju biciklova, porodica je prodala kompaniji NSU, čiji prvi proizvod su bile mašine za pletenje, ali to je već naredna priča.

Kontakt informacije
  • Adresa- Arkadija Popov 56, Novo Miloševo 23273
  • Telefon- 064/009-32-09
  • Email- info@muzejzeravica.org
  • Radno vreme- Pet: 08:00 – 16:00
Korisni linkovi

https://www.muzejzeravica.org/

https://turizamsrbije.com/category/upoznaj-srbiju

https://www.instagram.com/turizam_srbije

Ako ti se dopada tekst, podeli ga na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn