Ukoliko se i dalje razmišljate da li da posetite manastirski kompleks čija je istorija duža od osam vekova, evo nekoliko odličnih razloga zbog kojih ćete odmah poželeti da posetite čudesnu Dolinu kraljeva i “majku svih crkava”….
Manastir Žiča-Otkrijete tajne sedmovrate Žiče
Miris sveže pokošene trave, razgranate krošnje drveća i nepregledno zeleno prostranstvo, nateraće vas da sednete i neko vreme samo uživate u lepoti koja vas okružuje. Žiču nisu štedeli ratovi, razaranja a ni vremenske neprilike. U mnogobrojnim pljačkaškim pohodima, vredne relikvije su odnete a većina slikarstva uništena. Od bogatog dekora i vrednog freskopisa, danas su očuvani samo delovi. Ipak, manastir u plodnoj ravnici nadomak Kraljeva ostao je da dostojanstveno stoji, a njegova unutrašnjost da zrači lepotom, veličanstvenošću i šarmom. Preko osamsto godina postojanja, učinile su da se za ovaj manastirski kompleks vežu mnogobrojna verovanja, predanja i mitovi. Najpoznatija legenda koja je ugrađena i u grb Kraljeva, kaže da će se nakon Stefana Prvovenčanog, u Žiči krunisati još šest kraljeva i za svakoga će biti otvorena a zatim i zazidana po jedna vrata. Zbog toga je i ostao naziv “sedmovrata Žiča”. Srpska svetnja smeštena je među mirisnim livadama jednog od najlepših predela Srbije i odlična je početna tačka za obilazak okolnih lepota. Planine Stolovi, Goč i Radočelo, srednjovekovni grad Maglič, Dolina Jorgovana, Mataruška Banja, manastiri Studenica i Gradac..
Manastir Žiča danas – Zašto manastir trenutno nije crven?
Manastir Žiča je danas jedan od najposećenijih srpskih manastira. Prepoznatljiv je po svojoj crvenoj boji, iako već dve godine nije takav. Zašto? Pre par godina, otpočela je rekonstrukcija, to jest obnova, manastira. Radovi su trebali da budu već gotovi, ali na samom početku radova je primećeno da su zidine oštećene više nego što su pretpostavili. Zbog ovog razloga, obnova manastira će potrajati duže i biće potrebno nekoliko godina da zasija kao nekada. I pored rada na obnovi manastira, Žiča je otvorena za sve posetioce.
„Žiča je lepa zato što je živa“
Kao i druge naše svetinje, ni ovaj manastir nije pošteđen. Manastir je pretrpeo brojne napade i više puta je stradao tokom svoje istorije. Žiča danas malo podseća na onaj manastir iz doba Stefana Prvovenčanog i Svetog Save. Urušavana je nekoliko puta: od strane tatara, turaka… čak preko sto godina nije imala ni krov. Ipak, najveća stradanja je imala tokom Drugog svetskog rata kada su manastir potpuno uništili nemački okupatori. U manastirskim arhivima se nalazi podatak da su 1941. godine srušili sve što je manastirsko.
Krajem XX veka, otpočela je restauracija i Žiči je vraćen autentičan izgled sa početka XIII veka. Mnogi se pitaju otkud crvena boja na manastiru, a veruje se da ta boja simboliše krv i vladarsku moć. Drugi izvori kažu da je ta boja preuzeta iz tradicije izgradnje manastira na Svetoj Gori. Godine 1979. manastir je zaštićen kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Manastirski kompleks
Manastirski kompleks je uočljiv iz daljine, što zbog svog položaja, što zbog svoje boje. Manastirske zidine okružuju crkvu Svetog Spasa koja zauzima centralno mesto u porti. Sa severne strane se nalazi episkopski konak koji je takođe stradao tokom Drugog svetskog rata, ali je sredinom XX veka obnovljen. Sa istočne strane se nalazi krstionica.
Budući da je izgrađen u raškom stilu, crkva Svetog Spasa je jednobrodna bazilika, kojoj su sa severne i južne strane prirodate kapele (paraklisi). Nad centralnim delom crkve se nalazi masovna kupola. Tokom vremena je srušen zid između naosa i unutrašnje priprate, pri čemu je naos proširen. Sa zapadne strane, najpre se ulazi u pripratu u kojoj su predstavljene replike fresaka iz najznačajnijih srpskih manastira.
Osim glavne manastirske crkve, u porti se nalazi i crkva Svetih apostola Petra i Pavla, dosta skromnijih dimenzija. Tokom srednjeg veka, bila je posvećena Svetom Teodoru Tironu i Teodoru Stratilatu.
U naosu i paraklisima crkve Svetog Spasa, freske su očuvane samo u fragmentima. Ni malo ne čudi takav podatak i mogu vam reći da je pravo čudo što se i to malo uopšte očuvalo, budući da je Žiča toliko puta stradala. Kao i u većini naših manastira, fotografisanje je zabranjeno unutar crkve, zbog toga na blogu nema fotografija unutrašnjosti manastira. Na freskama su (ono što mogu da prepoznam) predstavljeni sveci, zatim veliki praznici: Cveti, Uspenje Bogorodice, Raspeće Isusa Hrista…
Kompozicija Uspenje Presvete Bogorodice se, uglavnom, predstavlja na zapadnom zidu (ali ima izuzetaka). I ovde je to slučaj, ali se iznad nje nalazi otvor odakle je Sveti Sava posmatrao svog učenika Arsenija, pripremajući ga da ga nasledi na prestolu srpskog arhiepiskopa.
Kontakt
- Web: zica.org.rs
- Adresa: Manastir Žiča, 36221 Žiča
- Telefoni: 036/5816-817 i 063/5816-863
