Manastir Fenek-Putevima Pravoslavlja

Lokacija manastira Fenek

Iako geografski ne pripada Fruškoj Gori postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima.

Manastir se nalazi u blizini Jakova, 25 kilometara od Beograda, pripada opštini Surčin. Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi. Prema narodnom predanju manastir je sagrađan u drugoj polovini 15. veka a osnovali su ga Stefan i Angelina Branković.

Istorija manastira Fenek

Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563.godine. Za razliku od fruškogorskih manastira Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 171. godine. Zapisi iz 18. veka svedoče o tome da je stara manastirska crkva bila podignuta u drugoj polovini 15. veka u duhu srpske srednjevekovne arhitekture. Nova crkva podignuta je u periodu 1793-1797. i osveštana je za vreme igumana Vikentija Rakića koji je napisao istoriju manastira. Manastirska kapela posvećena sv. Petki sazidana je 1800. godine. na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.

Кrajem 18. i početkom 19. manastir Fenek je bio u centru nekoliko istorijskih događaja. U njemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. u njemu su mesec dana boravili vožd Кarađorđe i njegov sin Aleksa, o čemu postoji i spomen ploča. Takođe tom prilikom sve do 1815. godine ovde su boravili studenički monasi zajedno sa moštima sv. kralja Stefana Prvovenčanog (u monaštvu Simona). Tu je bio i jedan Кarađorđev susret sa protom Matejom.

U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom 1942. godine gotovo sasvim razoren. Manastir je obnavljan 1991. i sada je u potpunosti obnovljen. U njemu je do 2006. bilo žensko monaštvo od tri starije monahinje od kojih se jedna upokojila a preostale dve su raspoređene u Hopovo i u Radovašnicu. Odlukom nadležnih episkopa sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija u manastir je sredinom 2006. godine došlo novo muško monaštvo, Mihailo i Evsevije iz Sopoćana i Makarije iz Dečana.

Manastir Fenek je 1950. godine utvrđen za kulturno dobro, a 1979. godine za kulturno dobro od velikog značaja. Danas u ovaj manastir dolazi veliki broj ljudi sa svih strana da se pomoli Svetoj Petki. U manastiru Fenek sveta liturgija se služi svaki dan u sedam časova, subotom počinje u osam, a nedeljom i praznikom u devet sati.

Zanimljivosti o manastiru

Što se ktitora tiče, ne zna se pouzdano ko je naložio da bude izgrađeno ovo zdanje, ali se smatra ipak da su to bili Stefan i Angelina Branković.

U drugoj polovini 16. veka se prvi put u pisanim tragovima pominje ova Svetinja.Postoje sačuvani zapisi, u kojima se navodi da je ranija manastirska crkva podignuta tokom 15. veka. Tačnije, u njegovoj drugoj polovini.

Zna se pouzdano da je u vreme kada je Vikentije Rakić bio iguman ovog manastira, podignuta i nova crkva. Zbilo se to na samom kraju 18. veka. Upravo je iguman Vikentije napisao i prvu istoriju manastira Fenek.

Na mestu na kome se ranije nalazila crkva, na samom početku 19. veka je sazidana današnja manastirska kapela. A to mesto je specifično po bunaru, za koji postoji verovanje da je upravo mati Angelina Branković naložila da on bude izgrađen. Voda u tom bunaru je prema mišljenju mnogih čudotvorna.