Manastir Svete Petke-Čuvar Svetog Kamena

Lokacija manastira Sveta Petka

Manastir Svete Petke nalazi se u selu Stubal. Kada pođete iz Kraljeva prema Kragujevcu i u Vitanovcu odete desno starim putem za Trstenik, putujući dalje levom obalom Zapadne Morave, posle Čukojevca stižete u Stubal, selo kojim se teritorija Kraljeva graniči sa opštinama Vrnjačka Banja i Trstenik. U Stublu je manastir posvećen Svetoj Petki. Manastir Svete Petke administrativno pripada Žičkoj eparhiji.

Selo sa Svetim kamenom

Manastir je zanimljiv ne samo na osnovu njegove istorije već i na osnovu propratnih sadržaja koji se nalaze u njegovoj okolini. Na osnovu predanja, selo Stubal je dobilo naziv prema četvorougaonom kamenu koji podseća na stub, a za koji se veruje da je čudotvoran. Narod kamen i dalje koristi za lečenje reume, glavobolje, zubobolje. Taj kamen se nalazio u oltaru stare crkvice i jedino je što je od nje ostalo. Pretpostavlja se da naziv ovog sela potiče od Svetog kamena, koji podseća na stub, a koji se danas nalazi u kapelici u okviru manastira Svete Petke. Reč je o čudotvornom kamenu, koji se od pamtiveka nalazio u selu i to na njivi koja je pripadala osobi po imenu Arsenije, za koga se zna da je bio rođen polovinom 19. veka. Arsenije je bio oženjen izvesnom Rumenom, koja je bila udovica i imala je sina Tihomira Milosavljevića. Legenda kaže da se dogodilo jednom prilikom da je Arsenije, besan što mnogi dolaze na njegovu njivu zbog čudotvornog kamena odlučio da ga odnese i baci u obližnji potok. Kada se vratio kući, zatekao je Tihomira u teškom stanju i odmah se zbog svog dela pokajao. Otišao je po Sveti kamen i vratio ga na svoju livadu, posle čega je i Tihomir ozdravio. Zanimljiv je podatak o izgradnji kapele, u kojoj se i danas čuva Sveti kamen. Inače, crkva koju su Arsenije i Tihomir podigli od dasaka je izgorela 1986. godine u požaru, koji je na Veliki Petak te godine izbio. Od tada, pa do 1988. godine je Sveti kamen bio opet na otvorenom.

Biblijski park

Manastir je izuzetno dobro posećen i dan danas. Veliki broj turista i vernika tokom letnje sezone dolazi u obilazak ovog manastira. Pored pokrova sv. Petke i Sv. kamena u manastiru Stublu je izgrađen i tzv. „Biblijski park“, a to je niz replika Jerusalimskih svetinja, kao što su veštačka Golgota (mesto krsta, kamena uzvišica) i Hristova grobnica sa velikom kamenom pločom ispred ulaza. Tu je i Pećina rođenja u prirodnoj veličini, dve kamene ploče sa 10 Božjih zapovesti i umanjena maketa planine Horiv (Sinaj) poznate i kao „Mojsijeva gora“ . U sve te objekte može se ući, stajati, ili klečati, a deca naročito vole da se penju po stranama veštačke Golgote, na čijem je vrhu postavljen Hrisov krst od drveta, visine 3,5 m i tablicom ispisanom Grčki, Latinski i Jevrejski, na kojoj piše: „Isus Nazarećanin, car judejski…“.

Spas zahvaljujući Svetoj Petki

Odluku da manastir posveti ovoj Svetiteljki je doneo episkop Stefan u dogovoru sa narodom. Budući da je najveći broj meštana u manastir dolazio na Veliki Petak, to je bila prvobitna ideja da on bude tom prazniku posvećen. Budući da je u pitanju jedan od najtužnijih dana u godini, a uz to i pokretan praznik, zajedno su narod i episkop zaključili da je bolje da manastir bude posvećen Svetitelju koji je rođen baš u petak. Tako je doneta odluka da to bude Sveta Petka.

Manastir Svete Petke u Stubalu je bio muški i u njemu su bili monah Sava, odnosno Stojan Komatović pre zamonašenja i pojedini stariji monasi koji su učestvovali u gradnji. Kada se bratstvo manastira rasulo, u njemu je ostao samo monah Sava, a manastir biva proglašen ženskim. Rang manastira je stekao nakon odluke naroda, a na poziv monaha Save, 28. jula 1978. godine. Zvanično je tadašnji episkop Stefan osveštao crkvu i celokupan prostor blagoslovio, te je dobio status manastira i to na praznik Prepodobne mati Paraskeve.

Na livadi pored crkvice daščare, godine 1972. položen je kamen temeljac za Veliku crkvu, a do tada, pa sve do završetka gradnje, bogosluženja su vršena u kapeli koja je podignuta 1974. godine. Кapela je bila posvećena Svetoj Petki Rimljanki (slavi se 8. avgusta), a posvetio ju je tadašnji episkop Vasilije. Кapela je postojala do 1978. godine, kada je završena Velika crkva. U međuvremenu, u proleće 1975. godine, kada je Velika crkva bila skoro završena, stigla je naredba od episkopa Vasilija da celo bratstvo napusti manastir. Svi su otišli na razne strane, ostao je samo Stojan još neko vreme; prodao je svoje dve krave i od tog novca nabavljao kamen iz Radosavljevog majdana i pesak, da bi podasuo put od autobuske stanice ka livadi, u dužini od 300 metara. 28. jula 1978. godine, na sv. Кirika i Julitu, Stojan Кomatović (sada već monah Sava) je sazvao narod radi rešavanja pitanja o otvaranju manastira. U prisustvu nadležnog episkopa Stefana, narod se izjasnio da želi da sav prostor dobije rang manastira. Nakon tri meseca, na dan Prepodobne matere naše Paraskeve, vladika Stefan je svečano osvetio crkvu i blagoslovio da prostor dobije rang manastira.

Crkvica daščara je, na žalost, izgorela u požaru 1986. godine, na Veliki Petak, a kamen je opet ostao na otvorenom do 1988., kada je Dragiša Gojković, poreklom iz Кolašina, podigao o svom trošku današnju kapelu (crkvicu). Povod je bio čudesno spasenje na njegovom imanju na Кosovu, gde je živeo. Legenda koju je Dragiša ispričao je sledeća“ pod pritiskom šiptara nije hteo da poklekne, da proda svoje imanje i da se iseli. Iz revolta, šiptari su jednog dana opkolili njegovu kuću, a Dragiša nemajući kud pobegao je na tavan. S puškama i vikom, šiptari su pošli za njim vređajući ga pogrdnim rečima. Jedan od njih popeo se na tavan. U tom trenutku ispred Dragiše stajala je žena u crnom (nije znao tada da je to sveta Petka) i rekla mu :„Ne boj se Dragiša, ja ću te sakriti“. „Кosa na glavi mi se digla kad sam čuo svoje ime, i video pred sobom ženu“ – kazivao je potom Dragiša. Šiptari su vikali „kako, gde je, nema ga, sada je bio tu…“ i u čuđenju su otišli. Posle tog događaja Dragiša je došao u Vrnjačku Banju i kupio kuću, popravio je i nazvao „Vila Časnog Кrsta“. Imanje ni do dan danas nije prodao. Tako se jednog dana, 1986. godine, ubrzo posle požara, Dragiša pojavio u manastiru, ispričao priču bratstvu o čudu koje mu se desilo, rešen da u znak zahvalnosti svetoj Petki, podigne o svom trošku novu crkvicu. Platio je i materijal i radnike. Njagova izričita želja bila je da se crkvica posveti Prepodobnoj Paraskevi koja se slavi 27. oktobra, jer mu je ona spasila život.

Korisne informacije

*Manastir je otvoren svakog dana od 8 do 20h (u letnjoj sezoni do 20 h a u zimskoj do 18 h.

*Liturgije počinju nedeljom i praznikom u 9 h.

*Moleban svete Petke i iznošenje pokrova svetice je svakog petka u 17 h.

*Informacije se mogu dobiti na telefon 036/5-876-597 (od 10h do 18h).

Korisni linkovi

*https://turizamsrbije.com

*https://www.instagram.com/turizam_srbije

*https://www.telegraf.rs

*https://www.svetidimitrije.no/crkva/srpski-manastiri/42-manastir-sv-petke-stublo.html

http://svpetkastubal.org/

Ako ti se dopada tekst, podeli ga na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn