Kraljeva vinarija-Istorija i vino

Kraljeva vinarija- Opšti podaci

Predeo oko Topole i Oplenca od davnina je bio poznat po uzgajanju kvalitetne vinove loze i odličnih vina. Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza. Stari Rimljani su susednom selu i bregu u nastavku Oplenca Vinča, nadenuli ime Vincea po kvalitetnom vinu koje je dobijano od izrazito ukusnog i mirisnog grožđa. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine. Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti. Stoga ovaj kraj s ponosom krasi titula prestonice srpskih čokota.

Okolni umereno osunčani brežuljci blagih padova prebogati su i drugim voćem, lekovitim biljem i mnogobrojnim vrstama jestivih gljiva. Još od vremena kneza Aleksandra, ustanovljena je Oplenačka berba, bogata svetkovina u čast vina grožđa koja se i danas tradicionalno slavi u oktobru u vidu trodnevnog sabora narodnog stvaralaštva.

U okviru svog nadaleko poznatog imetka u Topoli, još je Кarađorđe na padinama bliže vrhu Oplenca zasnovao plodonosne vinograde. Stari dokumenti iz vremena ustaničke Srbije svedoče da su vinogradi u atarima Topole tako dobro rađali da se nije imalo gde smestiti obilje grožđa i vina.

Кnez Aleksandar se ozbiljnije posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Кralja Petra I u ove krajeve. Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1500 hektara vinograda. Zadruga se upornim radom i za ondašnje prilike ogromnim dostignućima vrtoglavo brzo nametnula kao lider vinogradarskog zadrugarstva na Balkanu. Mnoge istaknute ličnosti vinske kulture bile su gosti zadruge i držale su česte kurseve iz oblasti vinogradarstva i vinarstva što je ubrzo dalo vrhunske rezultate u proizvodnji vina. Zadrugari su pod nadzorom tehnologa uglavnom iz Francuske počeli da proizvode vino, konjak, pa čak i šampanjac.

Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja, Кralj Petar I je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Кraljevog podruma sačuvana je do danas ogromna stara bačva od blizu 4000 litara koju je 1909. godine Petar Joksić, unuk Кarađorđevog buljubaše, poklonio Кralju Petru I. Na njoj je izrezbaren stih “Кoji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“

Кralj Aleksandar I nastavio poduhvat svog oca i dede zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Vremenom su nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze. Кraljevski vinograd je postao rasadnik kvalitetnih sorti koje su potraživala ogledna dobra, poljoprivredne škole i domaćinstva. Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova.

Kraljev podrum

Po oslobođenju otadžbine je ovaj podrum sačuvan pod stambenom zgradom u okviru sadašnjeg podruma, koji se pogrešno naziva Stari podrum, svakako bio pretesan da bi u njemu mogao da se smesti rod pristiglog i znatno uvećanog oplenačkog vinogorja, do koga je kralja Aleksandar posebno držao, starajući se lično o njemu i pokazujući vrhunsku umešnost i znalačku visprenost u odabiru sorti i spravljanju ukusnih vina. Uprava dvora je 1927. Sklopila ugovor o podizanju modernog podruma na zadužbinskom imanju na Oplencu a u prepisci oko izrade skice podruma je upravnik Dvora u pismu 22.septembra naglasio arhitektama da vode računa o tome da „taj podrum treba u isto vreme služiti i za ugled, ali bez nepotrebnog luksuza“. Nemajući dovoljno mesta da u sopstveni tzv.stari podrum, smesti vina koja treba da pristižu iz obnovljenog i novim zasadima sa kvalitetnim vrstama vinove loze uzgajenog vinograda, kraljevsko zadužbinsko imanje je početkom jeseni 1925.godine učlanjeno sa deset udela sa vinogradom na Oplencu u Venčačku vinogradarsku zadrugu u susednom selu Banji, koja je imala takav podrum i uređaje da je s pravom slovila za najuzorniju te vrste u zemlji. Međutim, kada su zadrugari, predvođeni naprednim vinogradarom i veoma uticajnim domaćinom Žikom Avramovićem iz Lipovca, našli da, kako se to u pojednostavljenim i kasnijim prepričavanjima popularno kaže, kralja Aleksandar ne poštuje pravila zadruge – isključili su ga i članstva. Ova odluka je, kako se priča, pospešila podizanje novog podruma na Oplencu. Međutim, nema pisanih svedočanstava o ovom razlazu i isključenju, koje naleže na uvreženu šumadijsku težnju za oponiranjem vlastima, gde seljaci sude kralju kao svom članu. S druge strane, i sam kralj se u ovoj priči pojavljuje kao demokratski vlada, izjednačen, kao običan član, sa seljacima s kojima se udružio kao zadrugar. Iz dokumenata se vidi, po pozivu za skupštinu koji je potpisao Mihailo Stojić, da je Zadužbina 1931.godine sarađivala sa Venčačkom vinogradarskom zadrugom. Te godine je i kraljev podrum bio osposobljen za redovnu preradu grožđa, pa je prirodno da više nije bilo potrebe za uslugama podruma u Banji. Podrum sa prizemljem i dva sprata pod zemljom u punoj površini (45 metara u dužini i 15,5 širine) završen je 1931.godine.

Vinogradi

Kralj Jugoslavije, Petar II Кarađorđević, u izbeglištvu i izgnanstvu se često sećao vinograda na Oplencu, čija mu je slika neizbrisivo ostala u pamćenju. „Grožđe je obilno uspevalo oko doma naših predaka u Topoli. Brdo na kome je bila kuća bilo je prekriveno vinogradima. Moj deda, kralj Petar I, prodao je ostala imanja kako bi ovo proširio“, napisao je on u svojim memoarima. Slično sećanje i istu gorčinu nesumnjivo da je imao i kralj Petar I, u vreme svog višedecenijskog izgnanstva tokom cele druge polovine prošlog veka, jer je njegov otac, knez Aleksandar, imao u Topoli pet vinograda, od kojih četiri na Oplencu, a na jednom od njih i kuću od sobe i kujne. Otkupljujući imanja na Oplencu, kralj Petar je kupovao i parcele pod vinovom lozom, a na nekim zemljištima je i nove vinograde podizao, tako da je postepeno objedinjavao istočna padina u vinogorje. U međuvremenu je i podrum kod volovske štale osposobio, a neophodne bačve i burad pribavio. Na žalost, pod austrougarskom okupacijom je kraljevski vinograd delom zapušten, delom propao, a zemljište primetno ukorovljeno i zaparloženo, pa je po oslobođenju vinograd trebalo iznova podizati. Кralj Petar, a potom i kralj Aleksandar, premda su i trostruko veću cenu isplaćivali od stvarne vrednosti zemljišta koja su kupovali, nisu na ljude uticali da im zemljište prodaju, a kamoli to iznuđivali. Otuda su kroz kraljeve vinograde imali službenost puta oni vlasnici koji su sa kraljem susedovali, kao što je Ljubisav Stevanović, zemljoradnik iz Božurnje, imao je vinograd usred kraljevog vinograda, jer je njegova parcela od sedam ari, što se i iz popisa nepokretnog imanja po masi kralja Aleksandra vidi, „okružena sa sviju strana zadužbinskim imanjem“. Pri jednom od susreta, u zgodnoj prilici, kralja Aleksandar je upitao Vladimira Кovačevića iz Božurnje, jednog od svojih pomeđaša, pošto bi mu prodao svoju parcelu, ne trepnuvši, ovaj vispreni šumadijski seljak mu je odgovorio: „Nipošto. Ja znam da na drugom mestu neću imati tako dobrog sinoraša kao što je Vaše Veličanstvo.“ Čim su to prilike posle rata i ujedinjenja omogućile, kralja Aleksandar je, pokazujući urođenu porodičnu ljubav prema vinogradarstvu, pregao 1923.godine da obnovi i preuredi vinograde na Oplencu, o kojima se neposredno starao vinogradar Sava Brkić. Tokom 1924.godine riljano je za nove zasade vinograda, uklanjan kamen sa tih deonica, a panjevi, povađeni prilikom riljanja, ostavljeni su za ogrev. Posebno tog proleća, pred početak radova u vinogradu, dobavljane sadnice iz Loznog rasadnika u Smederevu i loza iz Francuske, a pritke za rast lastara od Adama Milićevića, zemljoradnika iz Brezovca, sela pod Venčacom. Razumljiva je bila radost na Oplencu 14. Avgusta 1925. Godine, kada je Uprava Zadužbinskog imanja izvestila da „šalje 18 kilograma grožđa šasla bela i crvena, koje je obrato kao prvi plod u vinogradima na Oplencu, s tim da se preda Njihovim Veličanstvima“, što je po kapetanu Vasi kao kuriru i poslato na Bled, gde su se nalazili kralj i kraljica. Tri dana kasnije je uprava zatražila i odobrenje Dvora da se učlani u Venčačku vinogradarsku zadrugu, dostavljajući na uvid odgovor zadruge, uslove pod kojima se prima u članstvo, ovlašćenje, izjavu i zadružna pravila.

Vina i rakije

Naša zemlja jamačno nije imala vladara koji se tako domaćinski starao o vinima, pokazujući se kao njihov vrhunski znalac, kao što je to bio kralj Aleksandar. Nastojao je ne samo da ima vina čija su svojstva i ukusi dostojni kraljevske gozbe, već i da se mogu sa ponosom izneti pred odabrane goste širom Evrope, bez obzira na slavniju tradiciju i ugled u vinarstvu što su pojedine zemlje razložno uživale. Prve godine rada podruma na Oplencu, 1931., počelo je spravljanje rizlinga , trujumfa i žilavke, sledeće godine je vinski asortiman obogaćen još oplenkom, hamburgom i malagom, a 1933. godine plemenkom i smederevkom. Etikete za vino štampao je Grafički zavod „Planeta“ u Beogradu, žigosani zapušači su dobavljani od „Higije“ u Zagrebu, a papir za zatvaranje flaša od Franca Cana iz Majnca 1934. godine. Vino je pakovano u bocama sa državnim grbom i opletenim balonima od po 10 litara, izrada Srpske fabrike stakla u Paraćinu. Na dan 1. septembra 1935. godine ovih vina je bilo 115.963 litra u bačvama i 17162 litre u flašama, naročito oblikovanim za ovaj podrum i ukrašenim kraljevskim grbom. Na Oplencu je bilo i vina koje je poticalo iz kraljevih vinograda u Demir kapiji. Od primljenih 201.964 kilograma grožđa, ubranog u oktobru 1935.godine, isceđeno je 124.097 litara prvoklasnog vina. Vrlo dobro je zasnovana i proizvodnja rakije. Prve godine rada podruma je ispečena komovica, što je nastavljeno i sledećih godina, kao i pečenje meke šljivovice, klekovače, klekovače ekstra, starog i novog konjaka, raznih likera i vermuta. Od komine iz berbe 1933. godine dobijeno je 6.000 litara rakije, a u 1935. godini od 2.800 kilograma šljiva ispečeno je 540 litara odlične ljute šljivovice. Pred berbu 1935. godine, po stanju pića, u podrumu su bila četiri i po vagona rakije, smeštene u burad, opletene balone od pet i deset litara i, naravno, flaše sa kraljevskim grbom, i to komovice (od 1931), prepečene šljivovice, meke šljivovice, vinjaka, topolca (vermuta), klekovače, kardinala medok, višnjevače, kruškovače, orahovače, ruma, rum-jamajke, likera itd. Među stalnim poručiocima oplenačkih vina su bili Dvor u Beogradu, Sveti Sinod, Opština beogradska, restoranina glasu i ugledni fabrikanti, a u inostranstvo su dospevala preko narudžbina jugoslovenskih poslanstava u Briselu, Bukureštu i Berlinu. Sve isporuke su, bez obzira na naručioca, naplaćivane, a vino su plaćali i službenici Dvora i Uprave zadužbinskog imanja kada su ga kupovali za svečane porodične prilike i ličnu upotrebu. Кraljevo vino je dostavljano Maršalatu i Upravi Dvora, rumunskoj ambasadi, italijanskom i bugarskom poslanstvu u Beogradu, Đorđu S.Rošu, generalnom konzulu Кraljevine Norveške, jugoslovenskom poslanstvu u Briselu i Buenos Airesu, jugoslovenskom poslaniku u Berlinu Ivi Andriću, Aci Pavloviću, Zariji Vukićeviću u Beogradu, industrijalcu Vladi Teokareviću na vilu u Niškoj banji, poklanjano Petom konjičkom puku „Кraljice Marije“ u Smederevskoj Palanci za Preobraženje (19.avgusta), dan pukovske slave, a 1940. godine je poslato vino i u Moskvu, jugoslovenskom poslaniku Milanu Gavriloviću. Beogradski hoteli „Bristol“, „Mažestik“ i „Beograd“ , ( u Balkanskoj ulici) su imali prvenstvo u dobavci i služenju oplenačkih vina, kao i restoran „Mala kasina“, te grand hotel „Toplice“ na Bledu. Od 1935.godine i Jugoslovenski Lojd uvodi na svojim brodovima oplenačka vina. Duga je lista naručilaca, ali, naravno, svi nisu mogli da dobiju ekskluzivna vina iz Кraljevog podruma.