Na ulasku u muzej stoje simboli Kovilja, a čim u njega zakoračite, dočekuje vas naš čuveni pesnik, dramski pisac, doktor pravnih nauka, novinar, poliglota, prevodilac, osnivač sportskih društava i svašta još – Laza Kostić…

Položaj Kovilja

Kovilj je prigradsko naselje koje se nalazi između naselja Budisava, Šajkaš i Gardinovci, dok je preko Dunava, sa sremske strane okružen Sremskim Karlovcima i Čortanovcima. Od centra Novog Sada je udaljen 23 kilometra, odnosno 20 minuta vožnje autom. Dok se kupate na seoskoj plaži Šlajzu, iznad vas će leteti rode i čaplje, a šetate li dolmom, rode će ići u šetnju sa vama. Jer one žive u Kovilju i u njega se uvek vraćaju. Može vam se desiti i da plivate zajedno sa labudovima i da se tik uz vas „bacaju“ bucovi i druge ribe. Sve to je moguće samo u jednom mestu. Kovilju – selu na kraj sveta.https://www.mojnovisad.com/vesti/kovilj-selo-na-kraju-sveta-u-kom-zive-rode

Laza Kostić

Ono za šta svi vezuju ovo mesto jeste Laza Kostić. Čuveni srpski pesnik rođen je u Kovilju 1841. godine. Laza Kostić je u Kovilju pohađao osnovnu školu, a nakon obrazovanja u Pešti i rada u Novom Sadu, zadnje godine života je proživeo u Somboru, gde je i sahranjen. Ovaj velikan srpskog romantizma ostaće upamćen po svom životu, angažmanu, ljubavi prema Lenki Dunđerskoj, ali i pesmi Santa Marija dela Salute. U Kovilju se i dan danas nalazi rodna kuća Laze Kostića koja je jedna od neizbežnih lokacija prilikom posete ovog mesta. https://nsuzivo.rs/novi-sad/kovilj-naselje-poznato-po-lazi-kosticu-verskim-objektima-kulturnom-zivotu-i-specijalnom-rezervatu-prirode-video

Manastir Kovilj

Manastir Kovilj, čiji je nastanak vezan za Svetog Savu koji je upravo na tom mestu u 13. veku podigao crkvu brvnaru u znak zahvalnosti Bogu što je sukob srpske i ugarske vojske završen bez krvoprolića, bački je dragulj koga je oživeo sadašnji patrijarh Porfirije sa još tri monaha. Podignut je u čast Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila. Spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Poznat je ne samo po svom kulturnom blagu i kao utočište za dušu.

Kada je manastiru Kovilj vraćena oduzeta zemlja i šuma kreće preporod te svetinje i to ne samo onaj duhovni. Na poljoprivrednom dobru zapošljavaju dvedeset meštana, i na daleko su poznati po svojim proizvodima. Za nastanak ovog manastira je vezano jedno predanje prema kojem je manastir podignut na mestu gde se nekada davno Srpski kralj Stefan Prvovenčani pomirio sa ugarskim kraljem Andrejem.

Kapela Svete Petke sa hrastom

U blizini manastira Kovilj nalazi se kapela posvećena Svetoj Petki ili „vodi“, kako je još nazivaju. Posebna je atrakcija za potencijalne turiste, zbog svoje slikovitosti i jedinstvenosti, kao i svojevrsni simbol Kovilja. Predanje kaže da je jedna žena sanjala san u kome joj je rečeno da ode do izvora lekovite vode u blizini manastira Svetog Arhangela u Kovilji da nađe lek, jer je već dugo bolovala od neizlečive bolesti.

Tako je i bilo. Žena je ozdravila i u znak zahvalnosti sagradila kapelu Svete Petke, jer se sve to dogodilo uoči praznika ove svetice 27. oktobra. U kapelu je urastao hrast (star više od 600 godina), a na njemu gnezdo u koje se svake godine vraćaju rode. Veruje se da je to najstarije gnezdo roda na Balkanu. Inače, ova ptica, koja je simbol rađanja novog života, zbog brojnosti populacije koje se gnezdi u selu, smatra se jednim od simbola Kovilja. https://pecinaposla.com/hrast-u-kapeli-svete-petke/

Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“

Koviljsko – Petrovaradinski rit predstavlja kompleks barsko-močvarnih i šumskih ekosistema (5.895 ha), sa brojnim životnim zajednicama, funkcionalno povezanih u integralnu celinu. Nalazi se u jugoistočnoj Bačkoj, na inundacionom području srednjeg toka Dunava. Temeljne vrednosti ovog prostora su očuvanost i raznovrsnost izvornih orografskih i hidrografskih oblika ritova (ade, rukavci, bare, močvare), očuvanost i bujnost izvornih biljnih zajednica ritova (šume, livade, trstici, ševari), raznovrsnost i bogatstvo faune (206 vrste ptica i 24 vrste riba), naročito prisustvo retkih i proređenih vrsta.

Zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti Koviljsko-petrovaradinski rit je 1989. godine proglašen za međunarodno značajno stanište ptica (IBA), 2005. god proglašen za međunarodno značajno područje biljaka (IPA), 2004. godine je uvršćen u spisak zaštićenih područja zavisnih od vode i značajnih za basen Dunava (ICPDR) i nalazi se na spisku vlažnih područja Ramsarske konvencije (2012). Uzimajući u obzir malu udaljenost od Novog Sada (20km) i Beograda (60km) i neposrednu blizinu autoputa E75, Specijalni rezervat prirode „Koviljsko – petrovaradinski rit“ pruža izvanredne mogućnosti sa aspekta uspostavljanja i razvoja turizma i turističke ponude uopšte. https://www.vojvodinasume.rs/zastita-zivotne-sredine/koviljsko-petrovaradinski-rit/